Evo primera aplikacije koja bi mogla poslužiti za, ne samo dobro planiranje časa, nego i za procenu učenikovih znanja i evaluaciju rada.
Aplikacija sadrži podatke o Kursu ili predmetu i Studentima ili učenicima. Te podatke svaki nastavnik za svoje učenike unosi u bazu. Pored toga unosi i podatke o načinu ispitivanja, kao i o postignutim rezultatima učenika bilo na pismenom, kontrolnom, usmenom ili sličnom zadatku. Nakon svakog takvog ispitivanja nastavnik može odštampati izveštaj i isti predati učeniku.
Ovo me podseća na kupovinu robe u prodavnici i izdavanje fiskalnog računa, koji vam pomaže da u svakom trenutku znate šta ste kupili, gde, kada, od koga, itd. čak i kada izađete iz prodavnice, pa ako sačuvate račun i mesecima nakon kupovine.
Možda je banalno poređenje, ali ono nam daje do znanja da nam još uvek više znači trgovina nego obrazovanje.
Jedna najobičnija kupovina je tehnološki ili informatički osavremenjenija od nastavnog procesa koji se još uvek u 21. veku kod nas zasniva na "Sedi, 5!" ili "Dovoljan! 2!", a ti posle "vadi oči" da objasniš roditeljima šta si znao a šta nisi.
Ovu aplikaciju bi svaki student informatike mogao kreirati za jedan radni dan. Šta je problem? Država nema para da svakom nastavniku omogući ovakav način rada?